Psihijatrija

Neke od najčešćih psihijatrijskih bolesti i tegoba su:

• Depresija: Stanje koje karakteriše duboka tuga, gubitak interesovanja za aktivnosti i promjene u apetitu i spavanju.
• Anksiozni poremećaji: Uključuju generalizovanu anksioznost, panične napade, fobije i opsesivno-kompulzivni poremećaj.
• Šizofrenija i psihoza: Predstavlja kompleksan mentalni poremećaj koji obično karakteriše poremećaj mišljenja, percepcije, emocija i ponašanja.
• Bipolarni poremećaj: Karakteriše promene raspoloženja od epizoda depresije do epizoda manije ili hipomanije.
• PTSP (Posttraumatski stresni poremećaj): Reakcija na traumatski događaj s intenzivnom anksioznošću, noćnim morama i izbegavanjem okidača.
• Alkoholizam i druge bolesti zavisnosti
• Gojaznost: Epidemija ovog oboljenja je u stalnom porastu širom sveta sa brojnim posledicama na različitim nivoima funkcionisanja, socijalnom, psihološkom i zdravstvenom. Cilj psihoterapije gojaznosti nije samo gubitak na telesnoj težini, već mnogo značajnije otkrivanje uzroka gojaznosti uz razvijanje osećanja samopoštovanja i samovrednovanja. Još značajniji cilj psihoterapije je naučiti sebe da motivišete kako da budete istrajni u promenama iz dana u dan.
• Demencija sa pratećim ponašajnim izmenama (uznemirenost, nesanica, deluzije, halucinacije): progresivno propadanje intelektualnih sposobnosti i viših mentalnih funkcija ( inteligencija, mišljenje, govor, pamćenje, učenje…) usled određenih organskih uzroka. Uključuje Alchajmerovu demenciju, vaskularnu demenciju, demenciju Levijevih tela, Pikovu demenciju, demenciju u Parkinsonovoj i Hantigtonovoj bolesti.
• Poremećaj prilagodjavanja i akutna reakcija na stres
• Mentalne retardacije sa izmenama ponašanja koje zahtevaju tretman i lečenje
• Poremećaji ličnosti: dugotrajni i neadekvatni obrasci sopstvenog iskustva i ponašanja koji se značajno razlikuju od očekivanog u odgovarajućoj kulturi u domenu kognicije, emocionalnog reagovanja, socijalnih odnosa, kontrole impulsa. Javljaju se još u ranoj adolescenciji i dovode do značajnog oštećenja socijalnog i radnog funkcionisanja.
• Razgovor sa psihijatrom i psihoterapija korisna je za sve osobe koje žele da unaprede svoje mentalno zdravlje, razumeju sebe bolje i nauče strategije za prevenciju eventualnih problema. Ova vrsta podrške može doprineti očuvanju i unapređenju opšteg blagostanja i kvaliteta života.